Пролазе дани, пролазе године, и долазе неке мисли у мој ум које бих желео да поделим с тобом.
Какви су били људи и свет пре много година?
Људи су живели са Богом, волели Бога, ослањали се на Бога. Наши манастири били су пуни монаха и монахиња. Када би човек посетио неки манастир, дворишта су мирисала од прелепог цвећа које је монах или монахиња, молећи се, садио у саксијама и баштама.
Извор: Свети манастир Светог Николаја Калтеzonског
Када би ушао у саборни храм манастира, цела душа би ти замирисала од дивног тамјана који је мало пре био принет Богу на жртву. Видео би насмејане монахе и монахиње, обореног погледа, како те позивају у гостопримницу да ти понуде уобичајено послужење, и тамо би били спремни да саслушају све што оптерећује твоју душу, говорећи ти духовну реч како би се твоје срце смирило и како би се ум, збуњен свакодневицом, успокојио.
Одлазио би из манастира говорећи:
„Смирила ми се душа“,
„Мозак ми се мало растеретио“,
„Напунио сам батерије“.
Али време пролази...
Дошли смо у данашње време.
Манастири још увек постоје.
Постоји још увек саборни храм.
Постоји још увек гостопримница,
али, нажалост, нема монаха и монахиња да те дочекају и кажу ти духовну реч.
Стигли смо до 2025. године.
Манастири су опустели.
Веома мало монаха и монахиња.
Већина манастира је затворена.
Неки су још отворени, али је душа које у њима обитавају веома мало. Труде се да одрже кандило Пресвете Богородице упаљеним. Остарили су, руке им дрхте. Размишљају, док пале кандило Богородици:
„Умрећу и ја, а после шта? Шта ће бити, Богородице моја?“
Свет иде напред. Догађаји јуре веома брзо. Света и људи има све више, али нико не мисли на Бога.
Данас нико не размишља да се преда Богу.
Данас нико не чује Божји позив да постане монах или монахиња.
Гушимо то, закопавамо дубоко у себи и не дозвољавамо му да изађе.
Бог говори у нама, али ми не слушамо.
„Ја да постанем монах? Шта ми фали? Да упропастим свој живот? Да изгубим младост?“
Сви се слажу с тим.
Цео свет мисли тако.
Монах је неуспешан човек.
Бескористан је, лењ, бегунац од живота и одговорности.
Ми монаси треба да знамо да нисмо ни лењи, ни себични, ни неуспешни, већ добровољно не успевамо у световном смислу (људски гледано), а успевамо духовно, како каже Свети Пајсије Светогорац.
Где су данас наши млади?
Зашто данас нико не жели да преда себе Богу?
Какви смо то постали?
Пазимо да, док нас Господ позива у небески поредак монаха, не одбијемо позив због лењости и немара, и тако останемо без оправдања пред великим и страшним Судом, каже нам Свети Јован Лествичник.
Знаш ли шта значи бити монах?
Прво — волети Бога,
и друго — плакати и туговати читавог живота за човечанство, каже нам Свети Порфирије Кавсокаливит.
Рећи ћеш ми:
„Како да знам да то желим? Како да то осетим?“
Поново долази Свети Јован Лествичник и каже нам:
„Човек бива подстакнут да постане монах из три разлога:
а) или ради будућег Царства,
б) или због многих својих грехова,
в) или због љубави према Богу.
Ако неко постане монах без једног од ових разлога, онда је његов одлазак неразуман.“
Да ли постоје младићи и девојке који размишљају о овоме?
Верујем да постоје, али су скривени.
Желиш ли да постанеш монах или монахиња?
Шта чекаш?
Чекање и одлагање су увек ђавоља замка.
„Пусти још мало, млад сам, имам времена, морам још неке ствари да средим.“
И тако те је ђаво победио.
Дао си му добро упориште.
То је и чекао од тебе.
Када се један младић заљуби у девојку, шта ради?
Упознаје је. Прави кораке да јој приђе, да разговара с њом, да је боље упозна.
Исто се дешава и са младићем или девојком који желе да постану монаси или монахиње.
Налазе манастир који им доноси мир, који им се допада.
Упознају старца или игуманију.
Још више се приближавају Богу.
Траже од старца или игуманије да им говоре о Богу.
Предају себе упознавању Бога.
А старац узима тог човека и води га куда?
Ка упознавању Бога и, на крају, у Рај.
Азбука грчког језика има 24 слова.
Азбука монашког живота има само две фразе:
„Благослови“ и „Нека је благословено“.
Каже Свети Јаков Цаликис:
„Ако те Бог позове и постанеш монах, нека у теби буду ове две ствари: смирење и љубав. Јер ће нас оне одвести у Рај.“
Ко жели да постане монах, мора да се смири и да нема своју вољу.
Постао си монах, а имаш своју вољу? Тада ти је сатана саветник.
Постао си монах и следиш своје помисли, мислећи да си непогрешив?
Бићеш пун грешака и никада нећеш учинити ништа исправно (Преподобни Антим Хиоски).
Дакле, волим Бога?
Одлучујем и идем напред са благословом свога старца.
Не мисли и опет мисли, збуњене и расејане.
Предај свој живот Христу.
Препусти све Њему.
Крени напред, слушајући Бога који говори у твом срцу, јер Он зна!
Желиш ли?
Отац Герман
