У часу када сам ушао у његову собу, затекао сам лекаре који су обављали свој свакодневни обилазак болесничких соба. Промислом Божијим, ти лекари су некада били моји студенти на Универзитету.
Чим су ме угледали, пришли су ми и обавестили ме о здравственом стању Старца. Када су завршили обилазак и отишли, пришао сам Старцу Јакову и сео поред њега.
Чим ме је угледао, рекао ми је нешто што ме је истински потресло и испунило страхопоштовањем, јер о томе никада раније нисам размишљао.
— Не познајем те. Први пут те видим. Али видим да иза тебе стоји твој анђео.
Те речи су ме дубоко потресле. Не говорим ово из гордости.
Потом је додао:
— Сваки човек има свога анђела. Али твога сам видео. Пази да га никада не отераш од себе.
И данас ме обузима дрхтај сваки пут када се сетим тих речи, исто као и онога тренутка.
Затим је Старац Јаков наставио:
— Тај анђео ти је дат и одређен на дан твога Светог Крштења. Од дана твога Крштења он је непрестано уз тебе и не треба да се удаљи од тебе. Он ће, када дође време, узети твоју душу у своје руке и повести је у Дан Страшнога Суда.
Када демони буду долазили и говорили: „Овај је учинио ово, учинио је оно, починио је овај грех и онај грех“, тада ће твој анђео рећи: „Да, учинио је све то, али је истовремено учинио и ово добро дело, и оно добро дело.“
Он је твој заступник, који ће говорити у твоју одбрану.
Зато пази да га не удаљиш од себе.
Видео сам га како стоји поред тебе.
Од тога тренутка никада ме није напустило осећање да је поред мене један анђео – мој лични анђео чувар.
То је велика и радосна порука за све нас који смо крштени као православни хришћани.
