протојереј Ефрем Панаусис
Постоје мали греси – они које често сматрамо безначајним и којима не поклањамо дужну пажњу. Мислимо да нису вредни труда, јер нису велики ни очигледни. А ипак, управо они мало-помало испуњавају наше срце, постају навика и временом се претварају у нашу другу природу.
Пошто не видимо код себе неке тешке и јавне грехе, умирујемо своју савест и мислимо да је наше духовно стање добро. Али то је опасна самообмана.
Свети Никодим Светогорац мудро каже:
„Мали греси су као језеро. Шта је језеро у поређењу са морем? Па ипак, није мало оних који су се удавили у језеру. Зашто мислиш да си безбедан само зато што се ниси удавио у мору?“
Зато је неопходно да непрестано испитујемо своју савест и пажљиво посматрамо свој живот. Онај ко види своје слабости и своја свакодневна сагрешења, стиче смирење и постаје милостив и снисходљив према падовима својих ближњих.
Неко носи један велики грех који је свима видљив и који обележава читав његов живот.
Али и наш живот је испуњен мноштвом малих грехова, који, ако се не покајемо и не исповедимо, постепено удаљавају душу од Бога.
По чему смо онда бољи од своје браће?
Само искрено покајање, смирење и благодат Свете Тајне Исповести дарују човеку истинско исцељење и воде га путем спасења.
